Tuđa smrt i anatomija moći

Tuđa smrt je smeo, pronicljiv i uznemirujuće aktuelan, najnoviji roman Klaudije Pinjeiro koji spaja napetu pripovest sa oštrom političkom, društvenom kritikom. Veronika Balda, ugledna novinarka i voditeljka popularne radio-emisije, prima vest koja će joj promeniti život. Mlada žena je pala s petog sprata u četvrti Rekoleta u Buenos Ajresu.

Stan pripada poznatom biznismenu, a žrtva je neko koga Veronika poznaje – bolje nego što bi smela. Kako se roman razvija, različite verzije događaja potkopavaju svaku sigurnost i pokazuju koliko istina može biti krhka, višeslojna i podložna manipulaciji. Pinjeiro majstorski gradi atmosferu nelagode, vodeći čitaoca kroz svet privilegija, prećutnih dogovora i veza koje ne bi smele da postoje. U središtu romana ne nalazi se skandal, nego mehanizam moći – sprega VIP prostitucije i vlasti.

Ovo je knjiga o padu i letu, o tajnama koje menjaju oblik čim ih neko izgovori i o društvu koje najradije ne bi videlo sopstveni ponor.

Klaudija Pinjeiro i ovde radi ono po čemu je postala važna autorka savremene argentinske književnosti: koristi elemente kriminalističkog, psihološkog i društvenog romana da bi otvorila pitanja koja prevazilaze samu zagonetku. Smrt mlade žene nije samo početak istrage već pukotina kroz koju postaju vidljivi odnosi novca, političkog uticaja, medijske moći i klasnih privilegija. Umesto jednostavne podele na krivce i žrtve, Pinjeiro gradi prostor u kojem svako nešto zna, nešto prećutkuje ili ima razlog da promeni verziju događaja.

Posebno važnu ulogu ima Veronikina profesija. Kao novinarka, ona bi trebalo da proverava činjenice, postavlja pitanja i odvaja istinu od glasina. Ovde se, međutim, nalazi na drugoj strani tog procesa: lično je upletena u priču koju bi, u drugačijim okolnostima, možda sama pretvorila u vest. Taj obrt romanu daje napetost i otvara pitanje granice između javnog interesa, senzacionalizma i zaštite sopstvene reputacije. Pinjeiro pokazuje koliko brzo osoba koja upravlja javnim narativom može postati njegov predmet.

Važna snaga romana leži u načinu na koji su informacije raspoređene i perspektive ukrštene. Čitalac ne dobija stabilnu tačku oslonca: svaka nova činjenica menja značenje prethodne, a ono što je delovalo kao privatna tragedija postepeno dobija šire društvene razmere. Upravo je tu osobinu izdvojila i argentinska La Nación, ocenjujući da je arhitektura romana njegov najveći uspeh, jer priču podiže na drugi nivo i otvara pitanje kako se grade priče o stvarnosti.

Sličan utisak ostavlja i kritička recepcija u španskim medijima. Carlos H. Vázquez u časopisu Zenda povezuje logiku romana sa njegovom naslovnom slikom: pitanja ostaju da lebde u vazduhu, poput figure za koju se ne zna da li pada ili leti. Marta Marne u El Periódico de España ističe da roman provocira našu potrebu za izvesnošću i ostavlja čitaoca sa više pitanja nego odgovora. David Lorenzo Cardiel u El Imparcialu hvali Pinjeirin surov i smiren realizam, izuzetan kvalitet njenog pisanja i književnu blistavost.

Revista Poiética naglašava nelagodnu teritoriju u kojoj se ukrštaju moć, novac, seks i medijska proizvodnja istine, dok Tarántula Cultura roman opisuje kao crni roman koji privlači pažnju od prve stranice i potvrđuje Pinjeirin talenat da spoji snažno vođenu fabulu sa oštrom društvenom kritikom.

I čitalačka recepcija pokazuje koliko roman izaziva različite, ali snažne reakcije. Dok pojedini čitaoci smatraju da je zahtevniji ili manje neposredan od nekih ranijih Pinjeirinih knjiga, drugi ističu njegov politički i društveni naboj. Na blogu El blog de la fábula pojavljuje se čak ocena da je ovo možda najbolji roman Klaudije Pinjeiro do sada, dok Marian lee más libros beleži fascinaciju knjigom, uz napomenu da nije jednostavno štivo.

Tuđa smrt zato nije samo roman o jednoj smrti i mogućim objašnjenjima. To je priča o tome ko ima pravo da oblikuje istinu, ko može da je zataška i šta ostaje kada se iza fasada Buenos Ajresa otvore pukotine kroz koje se vide moć, strah i licemerje.

Edicija Kirka