Pre svega, ne dozvolite da vas zavara podnaslov roman o odrastanju, jer nam autor već na početku otkriva da je glavni junak tridesetdevetogodišnji Stevan Mirković, poznatiji kao Steva Pabirak. Taj paradoks nam samo nameće pitanje: koliko dugo može da traje proces ljudskog sazrevanja? Dok se upoznajemo sa Stevinom ličnošću,  ulazimo u njegovu sigurnu zonu – terrain vague (novobeogradski Blok) – koja je u realnosti mnogo toga, samo ne sigurna. Sve što se nalazi izvan granica terrain vaguea u njegovom rečniku definisano je kao Drugo.

Važna osoba u Stevinom životu jeste njegov najbolji prijatelj Stevan Mirković, s kojim deli ime, prezime, prošlost, ali ne i senzibilitet i pogled na svet. Dok jednog nazivaju Debeli ili Pabirak, nadimak drugog je Jaki. Dvojica prijatelja doživeće veliku transformaciju posle susreta sa Slavišom Bajalicom – tamnom senkom koja se nadvija nad njihovim ionako sumornim životima, uvaženim profesorom i okrutnim debeovcem (za naše podneblje i ne baš tako neobična kombinacija). Preobražaj Steve Jakog u Stevu Krotkog, kao i Steve Pabirka od mladog tridesetdevetogodišnjaka do sredovečnog četrdesetogodišnjaka simbolizuje upravo taj zakasneli proces „odrastanja” ljudi koji nisu znali kako da izađu iz mladalaštva i zakorače u zrelo doba.

U obilju ezoteričnih motiva, koje autor vešto uklapa u svakodnevicu, mistično se prepliće sa banalnim, obično s nadrealnim, brišući tako granicu između unutrašnjih i spoljašnjih svetova, na način na koji samo dobra književnost to može.