Ona ima 47 godina i telo koje drugi neprestano odmeravaju. Osam i po sati dnevno je Izolda iz Malage – ljubazan glas u kol-centru. Za 960 evra mesečno dužna je da sluša uvrede, pretnje i poniženja nepoznatih ljudi. Kada završi smenu, ponovo je žena suočena sa svakodnevnim problemima: odeća joj ne stoji dobro, majka je još uvek zamišlja mršavijom, a svet uporno pokušava da joj dodeli unapred određenu ulogu.

Živi sa bakom koju svi zovu Termita: sićušnom, gotovo bestelesnom staricom, kože poput cigaret-
-papira i noktiju nalik kandžama. Od nje zazire čitav komšiluk. Unuku je naučila najvažnijem pravilu preživljavanja – pretvaraj se. Iza Termitinih naređenja i porodične istorije krije se prošlost obeležena glađu, nasiljem, siromaštvom, kao i priča o devetogodišnjoj Esperansi, devojčici koja je pobegla iz sela i završila kao služavka u manastiru.

Termita je roman o gladi – za dodirom, ljubavlju, pažnjom – o ženama koje generacijama
preživljavaju služeći, skrivajući se i na silu menjajući sopstvenu prirodu.

Groteskom, crnim humorom i brutalno realistički, Garasi Albisua piše o telu koje odbija da se upristoji, o radu koji isisava život i o trenutku kada potiskivanje sopstvenog gneva konačno prestane da bude jedini način da se preživi.

Edicija Kirka