U šumadijskom Makondu pod Kosmajem nebo još počiva na plećima starica. Svemoćne žene podešavaju svet po svojoj meri, a njihova mera je dečak oko kojeg se sve okreće. One porađaju i sahranjuju, vračaju i mole se Bogu, otkrivaju umetnost i kič, trguju duvanom i tumače snove; za decu kažu da ne umiru, a za sebe da ih ni đavo više neće. Među njima stasava dečak koji veruje da je rak životinja koju lekari moraju da uhvate na prepad, da smrt miriše na prebranac, a da je vreme ćelavo dete sa šiljatim zubima.

Nedelja palmi je roman-freska o odrastanju među ženama, o nadgrobnim spomenicima koji se podižu za života, o svetu u kojem se paganski običaji, hrišćanski simboli, narodna verovanja, španske serije i dečja mašta stapaju u fantazmagoričnu stvarnost. To je priča almodovarovske raskoši o Hristovom ulasku u Jerusalim, u kojoj nema Jerusalima, palme su zamenili jorgovani, a jedini magarac zove se Salvatore.

To je porodično jevanđelje sa šumadijskom zemljom pod noktima, u kom svaka generacija pokušava da zaštiti sledeću, istovremeno joj prenoseći svoje ljubavi, strahove, zablude i pre svega priče. Zato i ne čudi što jedna od junakinja ove pripovesti, ležeći na samrti, svojim najbližima kaže: „Pričajte o meni kad umrem.”

Posle romana prvenca Opatija Svetog Vartolomeja, koji je ušao u finale izbora za NIN-ovu nagradu, Miloš Perišić vraća se višegeneracijskom sagom o srpskoj seoskoj porodici i detinjstvu koje prestaje onda kada žene koje su držale nebo počinju polako da posustaju, očekujući da one mlađe preuzmu taj teret.

Edicija Kirka