Vandalizam sopstvene duše

Vandalizam sopstvene duše

Evo potresa evropskog čoveka. Evo prepuštanja, evo delirijuma, neprepoznatljivosti. Evo nama Olea Jastraua, urednika književne rubrike u kopenhaškom listu Dagblade, muža, oca, levičara u mladosti, izgubljenog u vremenu političkih, ekonomskih i društvenih previranja.

Postoje barovi koji rade čitavu noć. Alkohol je lek za slabost. Vene su pune oštre tekućine koja otupljuje. Stavovi se krnje poput staklenih čaša lošeg kvaliteta, u viskiju ne postoji ništa sem istine, pivo hladi vatrena nepca. Ruine od ljudi, slabići, u nemogućnosti da pobede porok. Ugledni ljudi se valjaju u blatu kao životinje, pa ipak ne prolaze pored zadimljenih, zamračenih lokala već ulaze u njih. Svetlost im smeta, ona pročišćuje, a oni žele otrov u sebi.

Jastrau ima sve, pa opet s pomišlju da je izneverio ideale iz mladosti opija se sa mladim Stefanijem, čiji je otac pisac knjige koju je nedavno kritikovao u svom listu. Otac i zabludeli sin. Jedna sramotna priča o sifilisu preko sluškinje koju su uzeli i jedan i drugi. Bolest, suze, krv i još alkohola. Optužujući pogledi, noć se menja za dan, dan se menja za noć. Krug se zatvara, kao kod Hamsuna koji je bio poštovalac ovog dela. Ispijeni novinari, svet barskih stolica i uglađenih konobara, koktel majstor Lundblum. Večito pijani džentlmen Kjar, katolik Vuldum, pronicljivi Kriger i njegova supruga Luise, neočekivan obrt. Crna Else, crna dama, gipko telo kojem se ne odoleva. Da pomognu uvek žele oni od kojih se čovek to najmanje nada. Samo, da li Ole Jastrau želi pomoć, ili želi da potone u bezdan. Lebdeti u mraku, bluditi u senkama, piti, piti, piti i svako jutro obećavati sebi da se nešto mora uraditi, promeniti, no propast ne spava i nedaće se nižu kao tramvaji na ulici Vesterbru, ili ulici Isted, nije ni bitno.

Dekadencija građanske klase koja prividno poštuje pravila. Danju, ne noću. Noć sve dozvoljava. Apsint, zvuke džeza na gramofonskim pločama, jecaji duše, seks, vandalizam koji se oslobađa i uništava stege. Vandalizam nervnog sistema, vandalizam prema razumu, vandalizam ukorenjen u animalnim instiktima. Iza stavova, iza pravila, iza prosvećenosti evropskog čoveka.

,,Ecce homo“, evo čoveka!

Napisao: Radoslav Mandić

Tekst preuzet sa Fejsbuk grupe Plavi krug književnosti