plamen volje za životom

elena blog 2

Elena zna, Klaudija Pinjeiro

Sa španskog prevela Ksenija Biblija

Izdavač: Blum izdavaštvo

 

Duboko uzdahnuti posle romana i napisati šta je Klaudija Pinjeiro uspela na nevelikom broju strana najkraće ( barem kako sam ja to doživela).

Uspela je da se, kroz nedopadljiv lik majke Elene, koja ne veruje u mogućnost samoubistva svoje kćeri i koja odlučuje da sama potraži istinu o njenoj smrti, hrabro uhvati u koštac sa teškim izazovima sa kojima se žene suočavaju. Kako je samo bolno i nelagodno čitati o Eleninom suočavanju sa neizlečivom bolesti koja oduzima dostojanstvo i pretvara svaki trenutak života u borbu da se ustane, hoda, pije, jede, a da je jedina mera tog iole pristojnog funkcionisanja vreme delovanja leka Levodopa. Kako se Elena suočava sa starenjem tela i uma i kako se suočava sa situacijom u kojoj joj je oduzeta moć izbora? U romanu imamo čak tri žene kojima je uskraćena mogućnost da slobodno biraju. Iako čitalac može da pomisli da izbora zapravo ima, on je unapred određen onim što u sebi nose, onim u šta su uveravane, što je u njih od malih nogu utisnuto. Kako je roman potpuno upravo bespoštedna kritika rigidnosti religijskih dogmi, mitova o materinstvu, hrišćanske opsednutosti pojmom krivice, hipokrizijom društva. Koliko je samo jasno pokazana ambvivalencija onoga koji je dužan da neguje, onoga koji istovremeno žali i prezire a istovremeno i sebičnost i okrutnost bolesne osobe kojoj je život već oduzeo pravo na pristojno življenje. Kako je samo kratak ili koliko je zapravo dug put od onoga što Elena zna i sme da zna do onoga što Elena zapravo ne zna ili samo ne želi da zna – jer samo hrabri smeju da pamte? Koliko je toga Elena morala da zaboravi dok je negirala svoje dugogodišnje nezadovoljstvo i koliko je kćer koja nema hrabrosti da se odluči za život i odgovornost ličnog izbora ogledalo majke? I na kraju, ovaj mali roman nudi izazov čitaocu – plašeći ga mogućnostima da i sam beži od istina o sebi sa kojima nije u stanju da se suoči. Nemogućnost da se istina sagleda, čak i kada je Elena kroz fragmente svog sećanja jasno nazire, jedan je od razloga zašto mi te pomalo rigidne, maliciozne, tvrdoglave i sebične žene žalimo i prihvatamo – ili možda još više zbog toga što i, sa celim svojom teretom boli, očaja i krivice u njoj i dalje živi plamen volje za životom. Velika preporuka!

Napisala: Ana Marić

Tekst preuzet sa Fejsbuk grupe Klasici književnosti