U zabačenom mestu na Sardiniji, seoska švalja Bonarija Urai ima dugogodišnji savez s mrtvima: njen zadatak je da ljudima na izdisaju okonča patnju i pomogne im da pronađu svoj mir. U selu je svi poštuju, ali je se i plaše, jer obično, kada ona uđe u kuću, neko iz nje neće izaći živ. Već vekovime te starice smatraju ovozemaljskim milosrdnim anđelima. Misteriozna Bonarija uvek je obučena u crno, ne govori puno i ima dar da prepozna i razume tamu u ljudima. Kada usvoji Mariju, tokom ’50-ih godina prošlog veka, zauzvrat će tražiti da se jednog dana, kad dođe vreme, Marija pobrine za nju. Kao četvrta ćerka u siromašnoj porodici koja je se rado odrekla i ustupila je starici, nesrećna devojčica nije navikla na pažnju, pa joj zato godi naklonost Bonarije, koja joj je uz to ponudila dom i budućnost.
Ipak, Marija jednog dana saznaje čime se starica zapravo bavi, ogorčena napušta dom i seli se u Torino. Posle dve godine, stiže joj poruka da je Bonarija na samrti: došlo je vreme da joj otplati svoj dug. Starica užasno pati u bolovima i treba joj olakšati put na onaj svet. Jer upravo je to dužnost akabadore – poslednje majke.
Dirljiva meditacija o životu, smrti i moći ljubavi, koja nas jedina drži vezane za ovaj svet, Akabadora na fascinantan način tematizuje pitanje eutanazije, kao integralnog dela sardinijske tradicije. Roman je preveden na brojne jezike, ovenčan je sa sedam prestižnih književnih priznanja, od kojih je svakako najpoznatije Nagrada Kampijelo.