Vojislava Crnjanski: „Jezik i ljubav su naša poslednja uporišta“ – Prikaz romana „Balade o Strašnom skladu“

„Nasilje je savršena romaneskna građa… Ono najvernije definiše ljudski karakter, samo je pitanje koliko duboko mora da se kopa do tog sloja.“

Već duže vreme, iz očiglednih razloga, fokus mi je gotovo isključivo na temi protesta, teško se koncentrišem na književnost. U tom smislu mi je roman Aleksandra Šurbatovića „Balade o strašnom skladu“, zbog vremenskog okvira u kom je smeštena radnja – protesti 1996-97, prirodno dobrodošao. Ali, moje nemerljive simpatije nije osvojio samo zbog vraćanja na događaje čiji sam bila učesnik. Dopao mi se, pre svega, zbog načina na koji je napisan. Autor je, preplićući tri pripovedne ravni, izuzetno dobro uspeo da izbalansira osećaj tuge, besa, beznađa, sa društveno relevantnim događajima i njihovim posledicama, ali i analizom uloge književnosti, postmodernizma i mogućih načina pripovedanja kroz „piratski roman toka svesti“ o probisvetu Manolitu, koji je otkrio novi kontinent. Zato svaki od tri glavna junaka ima svoje poglavlje koje sa nama komunicira u prvom, drugom ili trećem licu. Tu su sveznajući pripovedač, nepouzdano „ich“ i podsvest koja se jednom od junaka obraća sa „ti“.

„TI ipak više vidi nego JA, jer ono ima veći uvid i u svesno i u podsvesno glavnog junaka, ali opet ne može biti sveznajuće, jer to sveznanje je ograničeno.“

Šurbatovićev roman je pitak, brzo se čita, inteligentno je osmišljen i ukomponovan, i izuzetno nežan: autor snažno rukama obuhvata svoje junake, Dimitrija (Ajatolaha), Mariju i Miloša (Merdžana), pokušavajući da ih zaštiti i uteši. Svi su oni izbrazdani hrapavim ožiljcima, vezanim na ovaj ili onaj način za primarne porodice, i svako pokušava da pobegne iz sopstvenog života. Uz to, svako je u sukobu sa sobom i sa društvom, odnosno Miliševićevim režimom, u kom nisu sami izabrali da žive, a neki iz njega i pokušavaju da odu.
Kroz pet (plus jedan) dana života, od kojih je jedan 24. decembar 1996, kada se desio famozni kontramiting u Beogradu, individualne sudbine naših junaka kreću se neočekivanim tokovima.

“ Utrčavaš u kuću, skidaš se, ulaziš u kupatilo, odvrćeš tuš, zatvaraš oči i sad, kada si napokon sam sa sobom, od svih ludih misli što te kao hijene čitav dan proganjaju, ostalo ti je još samo jedno jedino pitanje, koje čak ni ta samoća ispod tuša nije mogla da odagna: šta će biti danas, moj Miloše?“

A sutra?
Inače, tog 24. decembra, veruje prof. Erik Gordi sa Univerzitetskog koledža u Londonu, „nastali su sendvičari i botovi“ u Srbiji, odnosno ljudi koji po direktivi i za korist odlaze na neki skup.
Naročito dirljiv deo romana čini 18 fotografija, koje nam pomažu da složimo „puzzle“ života glavih junaka. Jedna od njih, slika broj pet, na kojoj je petogodišnji Miloš, vraća me na crno-beli foto moje male, ćelave majke u beloj haljinici i soknicama. Cenim da je 1943. i da ona ima oko godinu dana. Gleda u fotoaparat nasmejana, očiju blistavih od nade i poverenja. Pred njom je život, omeđen 81 godinom, ali ona to još ne zna. Puna je vere u budućnost. Baš kao i Miloš.

„Pet ti je godina, svet se pred tobom otvara kao školjka, i u tom trenutku sve ono što ima da ponudi izgleda ti kao biser. Pod levom rukom držiš kožnu fudbalsku loptu koju ti je otac upravo doneo sa službenog puta…“

Životi glavnih junaka gradiraju iz fotografije u fotografiju, pa npr. na osmoj oni sede na kalemegdanskom zidu, nasmejani, Dimitrije je tek došao na studije u Beograd, ispunjen „nepokolebljivom odlučnošću da pokori grad“. Pred njima su, kao „poklon“ za osamnaesti rođendan – rat, međunarodne sankcije, govor mržnje i ratno huškaštvo, prazni rafovi, redovi za mleko (kad se pojavi), ulične demonstracije… Ali to u tom trenutku i dalje ne slute. Album se završava slikom 18, na kojoj leži demonstrant pogođen u glavu na beogradskom pločniku…
Za sve to vreme zastrašujuća zver, tigar iskeženih zuba, šeta Terazijama…
I za kraj, uprkos sudbinama koje su neretko toliko različite od onoga što smo očekivali, uprkos citatu s početka ovog posta, verujem Šurbatoviću.

Izdavač romana je @blum.izdavastvo , a našao se u najužem izboru za nagradu Beogradski pobednik. Od mene ogromna preporuka.