Katedrale, Klaudija Pinjeiro
Sa španskog prevela: Ivana Rajić
Izdavač: Blum izdavaštvo
Žanr: psihološki triler
„Istina za koju smo uskraćeni boli nas do poslednjeg dana.“
“ Obično analiziramo događaje, bilo koje događaje, a najviše one koje ostavljaju nepopravljivu štetu. A kad to radimo, nismo iskreni. Jednom, kada se otkrije kraj neke priče, bude previše lako govoriti o tome šta je trebalo da se uradi.“
Ovo je knjiga koja mora probuditi mnoga pitanja i uzburkati emocije kod čitalaca. Okosnica priče je pronađena mrtva devojka Ana, spaljena i raskomadana. I istraga koja nam razotkriva psihologiju ljudskih ličnosti, uticaj društvenih normi u kojoj stasavamo, izgrađivanje međuljudskih odnosa u svemu tome.
Koliko stvari krijemo plašeći se šta će ljudi misliti, iako one mogu da učine veću štetu nama samima i bližnjima. Koliko ODLUKA donesemo ZBOG SRAMOTE (da ne budemo osramoćeni, da ne obrukamo porodicu, komšije, crkvu, firmu) ?
Koliko odgovornosti smo spremni da prihvatimo za nešto što se desilo ili nije desilo? Kad su ljudska bića zrela za odgovornost?
Da li vera i ljubav jesu sjedinjenje, celina ili mogu da donesu i razjedinjenje i razbijanje, rasparčavanje?
Roman teče veoma kompleksno, kao zaokružena celina spiralno razmotavajući klupko. Naratori su usko povezani sa Aninim životom i svako predstavlja svoj ugao gledanja. Kroz ove priče možemo tačno da osetimo puls života likova kao i međusobno prožimajućih uticaja društva na pojedinca i porodice.
Paleta likova je raznobojna kao prelamanja svetlosti kroz vitraže. Najiskreniji lik je Marsela, najbolja Anina drugarica, devojka koja je nakon šoka i nesreće izgubila pamćenje. Uvek bi nosila svesku i zapisivala šta treba da zapamti. Zapisivanje je održavalo njeno postojanje.
Mada je istraga policije vođena traljavo, kao i kod ‘Elena zna’ , u sukobu sujeta mladih i starijih inspektora, može se već u prvoj trećini romana naslutiti rasplet.
Ono što jeste maestralno, i pored toga što već sve znate, poslednjih nekoliko poglavlja gurnu vas u vertigo!
Iako je moj utisak da se spisateljica posebno obračunava sa naličjem katolicizma, sva ova pitanja mogu se primeniti na svako dogmatsko sleđenje forme sistema bez ličnog unutrašnjeg kompasa za dobro i zlo.
Ogromna preporuka!
P.S. Zašto se zove ‘Katedrale’, otkrijte sami!
Tekst napisala: Ivana Mitić
Preuzeto s Fejsbuk grupe Plavi krug književnosti